Имам за вас једну добру вест и једну лошу вест у вези стреса. Добра вест је да стрес постоји само у вашој глави. Лоша вест је да стрес постоји само у вашој глави.

Појам психолошког стреса први се пут спомиње 1944.године.
Најважнији допринос дао је психолог Ричард Лазарус. Његов модел стреса односи се у првом реду на психолошко функционисање појединца. Наиме, код стреса, реакција појединца зависи од тога како особа процењује значење опасности или претње у својој околини. Укратко, појединац је тај који перципира неравнотежу између околине и сопствених могућности. Некада перципира обрнуто, тј. да могућности околине не могу задовољити његове потребе и циљеве и онда реагује стресом.

На нивоу школе спроведено је истраживање на тему “Психолошки знаци стреса” за ученике и на тему “Извори наставничког стреса” за наставнике.
Резултати истраживања показали су да када су у питању психолошке карактеристике ученици се тешко концетришу и памте, отежано доносе одлуке и немају самопоуздања. Са физиолошког аспекта, ученици осећају физичку исцрпљеност упркос чињеници да су се одморили, напетост у мишићима врата, и тешко се успавају, или се буде током ноћи, јутра.

Најчешће употребљаван начин превладавања стреса, према овом истраживању је оријентација на блиске особе, као и избегавање размишљања и решавања проблема.

Када су у питању извори стреса у раду наставника убрајају се: немогућност деловања на доношење закона и одлука које се директно тичу наставничког посла, недостатак признања за добар рад, административни посао и лош однос ученика према школском раду.
Уколико се придржавамо одређених постулата и савета, стрес постаје наш пријатељ. Наводим 4 савета:
Ми сами себи стварамо стрес - јер како каже Вејн Дајер: “Не постоји стрес, већ само људи чије су мисли стресне. Живот нам није свакодневно угрожен. У нашем животу ми имамо моћ, али под условом да смо те моћи свесни”.
Када се стрес деси кључно је да га препознамо.
Када препознамо да смо под стресом важно је да поводом тога нешто урадимо да бисмо се поново довели у равнотежу. Дубоко дисање, физичка активност, одлазак у природу, медитација, јога, смех, позитивни садржаји и позитивни људи… све то нам може бити од помоћи.
Радите на себи. Прихватите себе. Постаните свесни своје вредности, својих снага и квалитета. Верујте у себе јер најгори стрес се дешава када осетимо да ситуација у којој се налазимо превазилази наше могућности. Од вас зависи колике су вам могућности и ваша је обавеза да их стално развијате и унапређујете. Данас се не стресирате због ствари које су вас стресирале пре 5 или 10 година. Порасли сте, како споља тако и изнутра. Важно је само да изнутра никада не престанете да растете јер унутрашњи раст не престаје у младости већ треба да је присутан и у позној старости. Што сте ви јачи мање ће вам стрес бити потребан као механизам одбране.

И на крају, имам за вас добру и лошу вест у вези стреса. Добра вест је да од вас зависи да ли ћете бити под стресом. Лоша вест је.. па већ и сами можете да погодите, зар не?