A- A A+

И овог октобра у нашој школи све је било у знаку припремања представе за прославу Дана школе. Као и увек, затражили смо мишљење својих ученика када је у питању одабир текстова.

Желели су овог пута нешто савременије, модерније, нешто из „нашег времена“. Професори су били ту да помогну, да повежу текстове са школом, евентуално неким наставним садржајима. Овог пута решили смо да покажемо, између осталог, колико је српски језик тежак и колико ученици одувек имају муку са падежима, граматиком, читањем... Адаптирали смо део Нушићеве „Аутобиографије“ када он говори о свом професору српског језика и начину на који им је објашњавао знаке интерпукције, а одмах смо надовезали и једну епизоду „Државног посла“ која говори о (не)читању данас. Ту су се представили Вељко Вељковић, Михајло Барјактаревић, Никола Здравковић, Душан Здравковић, Александар Матић и Милош Блажић.

Након неколико недеља припреме приредба је изведена на сцени Дома омладине, 12. октобра 2016. године са почетком у 15 часова и 30 минута. Програм смо отворили химном „Боже правде“ у извођењу хора ТШ „Никола Тесла“, а под диригентском палицом професора музичке културе, Станислава Дамјановића. Након најаве програма и поздравног говора директорке, Мирјане Шљиванчанин, поновили смо део из „Покондирене тикве“ Ј. Стерије Поповића који је изведен и на прошлогодишњој приредби, јер је права штета да се овакве драматизације прикажу само једном и никада више. Поново су Милица Васић, Јелена Миловановић и Милош Блажић измамили осмехе наше публике. Онда су уследили већ поменути делови из Нушићеве „Аутобиографије“ и епизода  „Државног посла“, а програм је завршен фантастичним двадесетпетоминутним делом из представе „Певај брате“ у извођењу наших матураната Марка Кованџића, Новице Ристића и Андреје Васића. Они су сами и адаптирали текст што посебно похваљујемо. Техничку подршку нам је пружио Јован Адамовић.

У току програма, између две драмске секвенце, хор је извео још једну фантастичну песму „Засп'о Јанко“.

Посебно нам је задовољство што је таленат и труд наших ученика примећен, те су позвани да са представом „Певај брате“, коју ће проширити, гостују и у Дому културе у Старом Селу.

Питали смо наше мале глумце какви су њихови утисци:

Никола Здравковић: „Представа је прошла врло добро. Нисмо имали трему. Пробе су биле напорне, али се на крају исплатило“.

Углавном су се сви сложили да су им свакодневне пробе некад биле исувише напорне, али када су видели насмејана лица публике све се заборавило.

Питали смо и матуранте откуд баш текст представе „Певај брате“. И како су поделили улоге, да ли заиста имају сличности са популарним ликовима или чак са глумцима који тумаче те ликове?

Новица Ристић: Сами смо дошли на идеју, јер смо хтели нешто потпуно другачије од онога што се у школи до сада радило. Поштујемо класике, али смо сматрали да ћемо се овом тексту успешније прилагодити и да ће нам бити занимљиво, што се и показало као тачно. Ја сам се одмах пронашао у улози Уроша Џемића, то је потпуно исти темперамент, није ми било тешко да уђем у улогу.

Марко Кованџић: Ја не само да сам се пронашао у лику Марјана, већ сам одувек пратио рад Андрије Милошевића, просто га обожавам и волео сам да се опробам баш у његовој улози. Васић се добровољно јавио док смо разговарали са професором Синишом о представи. Рекао је да би волео да проба са том улогом Фајте.

Иако представу нису одгледали сви ученици, матуранти су постали јако популарни у школи, поготово међу првом годином фризерки. Многе реплике се чују у школском дворишту и месец дана након представе.

Новица Ристић: Девојке су слатке, моле ме кад ме сретну да им нешто одглумим, чак се то дешава и у аутобусу. Не могу да кажем да ми не прија (осмех)

 

 20161012 155317  20161012 155646
 20161012 160634  20161012 161144
 20161012 161944  20161012 162751
 20161012 164541  20161012 202420